Na "Da li češće pada crveno ili crno?" odgovara kratak račun. O ruletu kruži više priča nego o bilo kojoj drugoj igri u kazinu, jer točak izgleda jednostavno, a brojevi kao da imaju neki red. Kolike su šanse zaista, zapisano je u samom točku: broj polja i broj nula odlučuju o svemu. Ko ovo zna, brzo prepozna priču koja ne može da se ostvari.
Kolike su šanse na ruletu, pokazuje jednostavan račun. Evropski točak ima trideset i sedam polja, od nule do trideset šest, pa jedan broj pada prosečno jednom na trideset sedam okretaja. Opklada na crveno pogađa u osamnaest slučajeva na trideset sedam, jer nula nije ni crvena ni crna. Američki točak nosi još jednu nulu, te su izgledi još malo slabije. Upravo nula objašnjava što kuća na dugi rok uvek ima prednost. Kolike su šanse za nulu? Jedan prema trideset sedam na točku sa jednom nulom.
Da li češće pada crveno ili crno? Na ispravnom točku nikako, i to važi na svakom okretaju iznova. Posle deset crvenih zaredom crno nije ništa verovatnije, pošto točak nema pamćenje za prethodne ishode. Tabla sa istorijom brojeva kraj stola stoga ne služi predviđanju, iako mnogi igrači tako misle. Traženje vrućeg ili hladnog broja menja samo raspored žetona, a šanse u svakom okretaju ostaju iste. Svaki okretaj je nov.
Može li se rulet predvideti ili pobediti nekim trikom? Nijedna strategija za rulet ne menja igru u veštinu: veština u ruletu ne postoji, važe samo pravila i račun. Nijedan trik ne menja matematiku: sistemi sa dupliranjem uloga posle gubitka menjaju samo ritam dobitaka i gubitaka, dok granica stola i novčanik prekinu niz pre nego što se gubitak vrati. Šanse se ne mogu povećati biranjem opklada, nego samo biranjem točka: evropski rulet nosi manju prednost kuće od točka sa dve nule, a francusko pravilo za nulu je smanjuju dodatno. Kako povećati šanse? Biranjem točka, a ne opklade.
Kod priređivača sa dozvolom točak se redovno ispituje, a elektronski rulet i generator slučajnih brojeva prolaze nezavisne provere laboratorija koje objavljuju izveštaje.
Menjaju samo ritam dobitaka i gubitaka, a granica stola i budžet zaustave niz pre nego što se izgubljeno vrati; matematiku nijedan trik ne menja.
Ne sledi, jer točak ne pamti prethodne ishode; pauza posle lošeg niza pomaže da se ulog ne podigne u pokušaju da se gubitak vrati.
Kao na izuzetak, a ne cilj; igrač koji tako razmišlja lakše prekine igru u pravom trenutku, a kratka sesija sa malim ulozima košta manje.
Zavisi od toga koliko igrač želi da potroši na zabavu, pa se novac za igru odvaja od ostalog novca pre prve opklade.