Колике су шансе на рулету, показује једноставан рачун. Европски точак има тридесет и седам поља, од нуле до тридесет шест, па један број пада просечно једном на тридесет седам окретаја. Опклада на црвено погађа у осамнаест случајева на тридесет седам, јер нула није ни црвена ни црна. Амерички точак носи још једну нулу, те су изгледи још мало слабије. Управо нула објашњава што кућа на дуги рок увек има предност. Колике су шансе за нулу? Један према тридесет седам на точку са једном нулом.
Да ли чешће пада црвено или црно? На исправном точку никако, и то важи на сваком окретају изнова. После десет црвених заредом црно није ништа вероватније, пошто точак нема памћење за претходне исходе. Табла са историјом бројева крај стола стога не служи предвиђању, иако многи играчи тако мисле. Тражење врућег или хладног броја мења само распоред жетона, а шансе у сваком окретају остају исте. Сваки окретај је нов.
Може ли се рулет предвидети или победити неким триком? Ниједна стратегија за рулет не мења игру у вештину: вештина у рулету не постоји, важе само правила и рачун. Ниједан трик не мења математику: системи са дуплирањем улога после губитка мењају само ритам добитака и губитака, док граница стола и новчаник прекину низ пре него што се губитак врати. Шансе се не могу повећати бирањем опклада, него само бирањем точка: европски рулет носи мању предност куће од точка са две нуле, а француско правило за нулу је смањују додатно. Како повећати шансе? Бирањем точка, а не опкладе.