Уз појам "вештина у рулету" иде кратак рачун. О рулету кружи више прича него о другој игри у казину, пошто точак делује једноставно, а бројеви делују као да имају неки ред. Колике су шансе стварно, записано је у самом точку: број бројева и број нултих поља одлучују о свему. Ко то зна, лако препозна причу које не може да се оствари.
Да ли чешће пада црвено или црно? На исправном точку никако, и то стоји за сваки окретај посебно. После дугог низа црвених црно није ништа вероватније, пошто точак нема памћење за претходне исходе. Табла са историјом бројева крај стола стога не служи предвиђању, мада многи играчи верују супротно. Праћење врућих и хладних бројева мења само распоред улога, а шансе на сваком окретају остају непромењене. Сваки окретај почиње од нуле.
Може ли се рулет предвидети или победити неким триком? Ниједна стратегија за рулет не претвара игру у вештину: вештина у рулету не помаже, постоје само правила и математика. Ниједан трик не помера математику: системи са дуплирањем улога после губитка мењају само редослед добитака и губитака, а граница стола и буџет зауставе низ пре него што се изгубљено врати. Шансе се не могу повећати бирањем опклада, него само бирањем точка: рулет са једном нулом има мању предност куће од точка са две нуле, а француско правило за нулу је смањују додатно. Како повећати шансе? Бирањем точка, а не опкладе.
Може, у кратком низу, али на дуги рок предност куће ради за казино, па се унапред одлучује колико се сме изгубити.
Зависи од тога колико играч жели да потроши на забаву, па се новац за игру одваја од осталог новца пре прве опкладе.
Не следи, јер точак не памти претходне исходе; пауза после лошег низа помаже да се улог не подигне у покушају да се губитак врати.
Само избором точка, не опкладе: европски рулет са једном нулом има мању предност куће од америчког, а француска правила за нулу је спуштају још више.